Najveće i najpoznatije banjsko lečilište u Srbiji a i šire i tradicionalno vrlo privlačan turististički centar za odmor i rekreaciju. Banja se nalazi u centralnoj Srbiji, oko 200 km južno od Beograda. Drumskom i železničkom saobraćajnicom koja dolinom Zapadne Morave spaja magistralne puteve Balkana, Beograd – Sofija i Beograd – Atina, Vrnjačka Banja je veoma dobro povezana sa svim krajevima Srbije i Crne Gore, a dobrim lokalnim putevima sa svojim šumsko-planinskim zaleđem koje čini široko podrucje očuvane prirodne sredine. U ovaj kompleks spadaju visoke planine Kopaonik (2017 m), Željin (1785 m), zatim, Stolovi (1376 m) i obližnji pitomi Goč (1216 m). Klima je umereno kontinentalna. Uticaj obližnjih planina daje mikroklimi Vrnjačke Banje poseban karakter i čini je veoma prijatnom. Leta su umereno topla sa svežim jutrima i večerima, a zime su snegovite i bez oštrih mrazeva. Srednja godišnja temperatura je 10,5°C, a srednja letnja 20°C. Vrnjačka Banja ima i veoma dugu lečilišnu tradiciju. Na vrnjačkom toplom mineralnom izvoru u vremenu od II do IV veka Rimljani su izgradili svoje lečiliste i oporavilište AOUAE ORCINAE. O tome nam svedoče arheološki nalazi u užem jezgru rimske banje, odnosno, bazen za kupanje, rimski izvor tople mineralne vode (Fons Romanus) i mnoštvo kovanog novca koji je iz kultnih motiva ostavljan u lekoviti izvor. Ovde su na lečenje i oporavak mahom dolazili legionari V legije Flaviana i VII legije Klaudiana, kao i romanizovana plemenska aristokratija starosedelaca.